Dositej Obradović u Hopovu

222 Доситеј Обрадовић у Хопову

мопашку расу и оде у женски манастир. „Грћшенљ вомБ и прпдохђ да помолпитеси о мић и благословепи вашего да сподобжосн“, рече лукави љубавник вратарци, Ова га упути у манастир Герману. Гермап је новога инока погледао сумњивим оком; „отђ лица же и очесљ его сладострастни нрављ познавал“, рече му: „Мљт старњгедва можемљ противу стати тажкимљ, искушетиамђ дтаволскимђ кљ нечистотамљ возбуждазолимљ; что же тег будешп вђ таковомђ цеђтћ 1лонооти твови, вђ пламенмхљ страстнаго разжжева лђтхђе“ Филострат се пе даде збунити. Он ће, одговори калуђеру. имати снаге да сва искушења издржи, „ Па ето, вели, и та ваша Евдокија (манастир у којем

је Евдокија била сад већ настојатељица био је под

рховном управом Германовом) зар није у земаљским

сластима живела. али је одолела телу, и сад је чврста

у иноштву. Баш њен пример ме је и понео. Помишљам па цвет њене младости: како је била дивна. како богата, у којим сластима је проживела своје пређашње дане, па после свега тога у једном тре: вутку се, пзненада, изменила п отишла да служи Христу на тесном и мучном путу. Па кад је она то могла, као женско створење, како ја да не узмогу, као мушког Та да ми ју је само једном видети. тврдо се уздам, да бп ме њена беседа п поука тако учврстила, да бих одолео свима искушењима ђаволовим целога мојега живота.“

Герман се превари, обмапут овим лепим речима, те га пошље с једним старцем у женски манастир. Тако Филострат у монашком облику, „аки овчет одеждоо покровеннни волкљ“, дође у девојачки мапастир. Видео ју је. Дивио се њеном смиреном нз-

гљеду и „ништети и умершвленио тбла“. Била је бледа

у лицу, очи је оборила, уста муче, одело јадно па њој, постеља јој је рогозппа прострта по земљи п па њој неки суров покривач. И кад се остали одмакоше, ол јој приступи п рече тихим гласом :

„Шта видим, о Евдокијог Ко је тебе, која си