Dositej Obradović u Hopovu

.

виа

|) у

Глава УП Баковање Димитрија. Обрадовића.

цареки живела, довео у ово худо место; ко те је отргао од великога града У којем су те сви пошто

валш, кад бп у сјајном оделу проштха, дивећи се твојој

лепоти 2 Који те је преласпик од толике среће довео.

~ ову крајњу немаштину, у овај бедни и мрски жиВорте ]

да виде, и сами зидови твојих палата плачу без тебе. Ево ја, као тумач жеља свију, долазим, да те у име

евију молим, да се вратиш У град, да парод утеши

твојим доласком. Госпођо, чуј ме и пођи са мном !...

Зар ти није жао да толику лепоту скријеш у мраку овога иночаско“ живота 2 Зар није грех, да твоје очи, које сјају као луче сунчане, трошиш пепотребним илачем п сузама“ Кака је корист да тако дивно, младо тело морши глађу п жеђу и другим мукама“... Дуго је још тако Фплострат византиском речи“ тошћу катио, "обећавао. молио и преклињао. Евдокија.

је остала чврста као стена. Алп је увредљиве речи

распале, она духну па дрскога хулника, пон — паде мртав. Једва су је намолили да га оживи, и — Филострат постаде пајодушевљенији монах. И т. д.)

Кад се игуман пробудио, нашао је својега ђака

још над књигом. Зачудио се, да дечак његова доба

_не иде којекуд трчати и скакати, имајући допуштење“. А кад је чуо, како Димитрије чита и из друге књиге, као и пз пеадтира, п да све разуме, рече му: „На ма тај час узми твоју торбу, пак иди куд ти драго, Право је рекао Аптонпје, да тип нећеш код мепе пи три дни бити“. Фаче, престрављено, није разумело разлог овакога неочекиваног поступања. Игуман му протумачи: „Бојим се, кад ти чујеш, како ја читам, тп ћеш мт се смијати, а ја сам љут, пак ето ти кавга готова“. Кад га Димитрије умпри обећањем да му се

22 Овај кратки извод легенде о св. Евдокији извађен је оне књиге коју је Доситеј читао у своје време, п која се пува у хоповској књижници.

Пал цео Млијопољ те пражи, све ози жкеЦе леое“.

па