Dositej Obradović u Hopovu

224 Доситеј Обрадовић у Хопову

неће ругати, изађе игуман пред ћелију и поче савивати калуђере, да чују како му ђак чита: „све као вода“. Сутрадан је о ручку, наравно, Димитрије читао у транези житија,

После ручка га одведе игуман у Ириг. Водио га је у петнаест кућа, почевши од протопопа Андрије Јовановића „от ШТакабент“, казујући простодушно свима, да његов ђак боље чита од њега, а да он не сме пред њим читати. (У Протоколу Постриженика Хоповских, у бијографијп Доситејевој заиста је уписано: „читати добрф знаетг — полти и писати худо“. Што је игуман Теодор у свом „чистосрдечију“, како вели Доситеј, дизао толику халабуку због доброг читања евојега ђака, знак је, да добро читање није олушао често ни од старијих калуђера, а камо ли од оваких младића).

Димитријев посао беше држати чисто ћелију игуманову, очитати му који акатист и канони у трапези житија. Остало време је могао чинити што му је воља. А он је слободно време употребио на читање житија. „Прама овим стварма, које у овој књиги нађем, остану пролози за ништа. СО каквим усердијем и топлотом срца сам читао и све од речи до речи упамтпо!,.. Из Сциле утечем, пак упаднем у Харивду; из пролога у житије!... Онда сам мислио: ко је срећнији од мене“ Житија читати, таке књиге велике!“ И Димитрије је све то не само жедно читао, него је све: иј веровао „како год евангелије“, п над књигом је тако торко плакао, да је вид очни покварио. Примери у житијама су у младом Фантастичном младићу све више распаљивали страст к аскетском животу, који му је већ пређе омилео

Мирније п трезвеније је живео Димитријев друг Ника. Он је чистио и држао у реду цркву, палио свеће и био је врло марљив у свом послу, тако да е његов старац Јоаникије био веома задовољан. Али након месец дана дође му мати и одведе га из мана стира. С њом је дошао био у Хопово и Димитријсе