Dositej Obradović u Hopovu

Доситеј Обрадовић у Холову |

|| и објешчанијем впред к тому не творити, јакоже от || прежде, в соопшчество примихом и дахомјему келију | идјеже Јоаникиј јеромонах пребивал, дас Партенпјем дијаконом пребивајет, в церков на правило да ходит, оцу прумену и прочему братству в повиновенији и послушанији да будет, јеже и објешчасја“. Овај Пеофплакт, презименом Јоановић, био је тип калуђерских протуха и лола. Родом је из Пакраца, и тамо је учно књигу код Спиридона хоповеког. | _ четрнаестој му години постригао га је у Хопову је| ромовах "Геодор, а у седамнаестој се зађакопио у | Овеку. О генералној визитацији становао је код својега старца и некадашњег учитеља Оппридона. Коми“ | сија је тада забележила о њему, да „тајпнетва, блаженства и заповједи разумјејет, читати, појати п писати добрје знајет“. По свему материјалу који ми је под руком рекао бих, да је то била бистра глава, али човек веома распуштен и покварен. | После визитације није прошло ни по године, а | већ је био п свом старцу Опиридону и братству дозлогрдио. Био је то пијанац, лажа п крадљивац; опо је немаран према свему што је добро („лбностњ ко већмљ благопоступленјамђ“), упоран и непослушан; бежао је више пута из манастира. да све то, и 32 ; остала „бесчинија и соблазни“ многопутап на разне начине је кажњаван од својега старцап од братског сабора. А. кад то све није помогло, „пачеже и торшт НЕ лантелб вљ злехђ преуспфван увидћблен тБмљ“, онда га братски сабор 4 Фебруара 1754 године, „аквг тнилеШ удљ“, избаци из манастира.

Куда се део после тога Теофилакт, не види се | ни од куда, алп мора да се, не имајући куда да се еклони, још у току те године вратио, јер је у децембру у манастиру, и опет чини „бездјелија“. Братски сабор је 14 јануара 1450 поново одлучио „јеже пспредјелити (Теофилакта) измежду нас из манастира пашего п к тому с нам ве жити“. Греха његових, због којих је опет протеран, има читава поворка: