Dositej Obradović u Hopovu

Глава Х Нов видик се отвара Доситеју 261

опија се, краде, лаже, на црквено правило не иде, те је тим другој братији на саблазан, без благослова настојатељева иде куда хоће. Некоје преступе је братски сабор нарочито споменуо: 1) 9 децембра отишао је у Ириг без знања настојатељева пи тамо „безчинствовалђ“; 2) 1 јануара, у недељу, пскао се да оде на један час у Ириг, а дошао је у 2 сата ноћи; 8 јануара су му нашли у подглављу пауново перје које је на зими чупао из пауновл; 3) 14 јануара ухватили су га где краде вино пз манастирског подрума. Али пма пунктова, вели се у тужби, „котори на ппсмје не могут поставитисја“. (Шта би то могло бити Да није кака жена посреди 2).

За три и по године нема гласа о јерођакону Теофилакту,о) па се онда, ево, опет појавио у Хопову с молбом и обећањима. Овде би се ваљда могла применпти она народна: Прптерала орла зла година,

Али би на еофилакта добро пристала и она друга народна: Вук длаку мења, али ћуд никад. Није овај пут саставио ни по године у манастиру, а веће се чују нове п тешке тужбе. Идуће године 23 марта био је братски сабор „дља чсправљенија дијакона Теофплакта за његова поношенија братиј, пеовки, укоренија, посмјејанија, уничиженија и прочаја неподобнаја и скареднаја монашескому чину неприличествујушчаја“. Појединце се наводе ови преступи: 1) Свог бившег духовника Опирпдона „бесчестно срамотит, уничижајет, прогоџит на сваком мјесту, посмјевајет му сја, оглаголујет јего и прочаја“. 2) НикиФора јеромонаха с којим стапује у ћелији (дакле су га међутим узели од Партенија) „бешчестит и псујет, говорећи: „Мордија сакрменц, свега ћу те сакрушити!' п прочаја“. 3) Кад је ђакон Методије дошао из Карловаца, камо је ишао манастирским послом, рекао му

5) 22 маја 1109 г. ухваћено је његово писмо упућено ђакону Вићентију у ман. Ораховицу. Да није Теофилакт за ове три и по године тамо биог