Dositej Obradović u Hopovu

2 [сл Глава Х Нов видик се отвара Доситеју

Године 1738 (која је њему била 19-та) дошао је у Хопово и још те године се покахуђерио и зађаконио а идуће га је рукоположио за пресвитера еписком Никифор Стефановић у Џакрацу. 1740 год. је походио Београд. Опиридон је имао неке везе с Пакрацом (ваљда преко архимандрита п после епископа пакрачког оФронија који је био Хоповац) и бло је у Шакрацу п у Осеку, у доњој вароши, неко време учитељ. Наш јерођакон Теофилакт је тамо био пре 1748 г. његов ђак. А у свом великом рукописном зборнику (о којем ће још бити говора) забележио је сам Спиридон, да је у њему један извод из „Хроппка“ грофа Ђорђа Бранковића преписао 96 јануара 1750 г. у доњој Осечкој вароши „бвшу ми тогда ВЂ школђћ осечкон магистру“. Генерална визитација је затекла Спиридона у Хопову, али му је и онда био духовник пакрапски архимандрит Гаврил. Од рода је имао једну сестру у Новом Саду. Спиридон је био човек даровит, љубитељ књига и читања, вешт у преписивању, добар појац, али несталне п живахне нарави. 12) Његов рукописни зборник који се чува у

Петровић спомиње 1720 г. Стефана даскала (Споменик · 2+, 184). То ће бити онај Стефан Стојковић што је 1126 г. у Београду преписао Законик Душанов (види Новаковићево издање 18998 г. иХХХУб.

12) После одласка Доситејева из Хопова премештен је (зацело за казну) Спиридон 18 јуна 1862 г у Фенек. Тамо је „трбшнињш и злополучнњи Сптуридон хопов.“ (тако се потписао) преписао једну књигу реметеком игуману Атанасију (Љ. Стојановић, Записи бр. 8196). После је опет враћен у Хопово. Г. 1180 је ту преписао легенду о св. Теодору Ттрону (Иринеј Радић о. е. 29). Епископ Арсеније Радивојевић из својега затвора у Бездину пише 25 маја 1181 год. Мојсеју Путнику, администратору митрополије: „Ето бједа свуд ме постизајет, но право еказати, да ми долазит и разговара ме писмен человјек и искусан у свјашченому писанију и могу казати, окром јединато Спиридона у Хопову, каков је ово человјек, да се учил, нека би дошао мој кум Авакумовић и патриота ш њиме говорити“. („Срп. Сион“ 1908. 238) Сми-

сао ових речи није сасвим јасан, али се толико види, да