Dositej Obradović u Hopovu

|| | | |

2() Доситеј Обрадовић у Хопову

„чародјејев и волшебников“ у народу „довољно“ има. Они су пред духовницима своје грехе тајили, али су их мирске власти похватале, те су пред аудиторима, командама и вармеђама испитани, затим мучени и емрти предавани. Тако су без покајања отишли ђаволу у наручје. Многи се хришћанин да од њих преварити, па кад ђавола у се прими, тада иде по црквама и у манастире „ишчушче помошчи, а прежде того отрицалсја не само церкве но и Бога“. Јер има таких који устима исповедају хришћанску веру, алп делом је одбапују, јер поштују неке туђе богове, па чак и бесове и састављају богомрска „пљасанија и пгранија“. Таки су поштоваоци бесова и они који се тобоже зову хришћанима, а овамо држе поганичке обичаје: скачу кроз ватру и љуљају се на љуљашкама; који падне с љуљашке и екрха врат, тај је угодна жртва бесовима. На крштењу су се одрекли ђавола, а ипак му ето служе. Хришћани треба да пребивају у сваком благочестију, а не „пјети бјесовских пјеснеј и творити игр и вејака бесчинства, паче же не чародјејствовати ни к волхвом и чародјејам ходити, ниже призивати врачарице в доми своја“. Опомиње манастирску братију да примером, саветом и поуком утичу на народ у том правцу.3)

( овој теми је Доситеј много писао после, кад је постао књижевником. Да ли се онда сећао ове мптрополитове поуке, коју је чуо на седници братског сабора или, можда, после и сам читао у протоколуг Да ли му није баш ова посланица прва обратила пажњу на празноверице и враџбине народнег То је тешко одлучити. Али како је читао збирку беседа Опмеона ППолоцкога Бечерни душевнан – (то каже сам у Животу и прикљученијима [ стр. 100), могао је међу њима наћи једну беседу против врачања и чарања и могао се досетпти, да је митропо-

23) Хоп. Цирк. Џрот. бр. 51 (1 авг. 1199). У протоколу | ) ) хвата ова посланица “ листи.