Dositej Obradović u Hopovu

Глава Х Нов видик се отвара Доситеју 211

лит Ненадовић морао из ње добити идеју за своју посланицу; а да је из ње узео читаве ставове, на пример, оно о скакању кроз ватру и љуљању, то се одма опажа, чим човек пореди једно и друго.

На неколико дана после ове посланице стигла је порука архимандрита Вићентија, да ће џ, наредби митрополитовој доћи „служитеље изменити и визиту учинити у свему“; памесник нека спреми своје „есапе“ годишње, протоколист протоколе и инвентар, Дл их прегледи. „Кад дођем, задуго да се не задржавам код вас, о свему да је готово“)

Кад он дође, завршиће се не само друга година Досптејева живота у манастиру, него и игуманство Теодора Милутиновића.

Целе ове друге годипе нема у хоповским протоколима нигде помена о Доситеју. Он није имао никаке манастирске службе, као чредник је савесно извршивао своју дужност, монашке обете је испуњавао боље него ико, слободно време је употребио на читање, клонећи се друштва остале братије — није чудо што није било ни прилике да се у службеним списима о њему говори. О) пгуману има тек понеких бележака службена карактера. Из њих се види, да је Теодор Милутиновић и ове године радо излазио из манастира, а за то је, као настојатељ. могао наћи повода. Час је по дужности ишао у Карловце, час манастирским послом у Варадин, Осек, Митровицу, Земун, Нови Сад, час је испраћао ктиторе манастирске који долажаху да походе манастир. Често је ишао у друге манастире на славу.)

за) Хоп. Цирк. Шрот. циркулар од 3 авг. 1199.

| 5) Ни ове године се нигде не види, на којим путевима, је игумана пратио Доситеј, који у автобијографији нзреком каже, да га је игуман водио са собом. Стога ћу из Нам. Теетера исписати, кад је куда ишао игуман, да би се тако внало, куда је могао Доситеј путовати (види напред стр. 228 напо-

2 2