Dositej Obradović u Hopovu

| | |

2ПА. Доситеј Обрадовић у Хопову

На крају, дакле, друге године спопала је Доситеја страст читања. (ве су поменуте књиге (аи остале у хоповској књижници) писане на црквеном јевику. Читајући руске црквене књиге. онје црквепи језик добро научио, те није чудо, што му налазимо после јак траг и у делима која је писао народним говором. Али гутајући, не читајући, садржину ових књига, он је пије могао асимиловати. Нашунио је главу свакојаких „шоњатија, мњенија и противречија“. „Мој је мозак, вели Доситеј, био пун смуштенија вавилонског, но онда ја нисам се могао сам себи начудити, како је могуће, да толике ствари знам, пак би се све молио, да ме Бог сачува у смиренију, да пе паднем у високоумије и гордост“.76)

У хоповској књижници се нађоше и две књиге историске садржине: Вилхелма Стратемана бјеатроно или Поворг историческти п Цезара Баронија Дфажи дертовнан и гражданскаж (11 део само). На дело Баронијево скренуо је пажњу Доситеју јеромонах Васплије, те му се ослади читање историје. Што би прочитао, казивао би своме игуману. Игуману се свиђала ова нова љубав његова ђакона, па где би год могао наћи књиге историске садржине на руском језику, доносио би му их на читање. На тај начин се у Доситеју пробуди воља и на друге књиге, осим црквених. Теодор, видећи га како марљиво чита, све се више учвршћивао у старом свом уверењу. да ће Досатеј поћи куд у свет за науком. Говорећи ово свом ђакону, додавао би, да има трошка, послао би та у Кијевопечерску Лавру на науке. Наши су онда много упирали очи у Кијев, а могао је човек и у Хопову добити обавештаја из прве руке о Кијеву. С друге стране је јеромонах Василије сладпо Доситеју науку п лалинеки језик, који је он нешто учио У карловачкој школи.

26) Живот ЈГ, 100.