Dositej Obradović u Hopovu

_ Тлава Х Нов видик се отвара, Доситеју 219

Нове џерспективе пукоше пред очима малога ђакоша. Почео је сањати само о Кијеву и Москви, 0 пауци и о латинском језику. Али то су биле само пусте жеље: Средстава и законита пута за Кијев нема, Могао би побећи, како су већ толики бежали. Али младић, још неодлучан и доста бојажљив, није смео да се тако лако пусти у незнани бели свет, као што је чинио један Теофилакт. Још не беше у њему

преврило, мисли још не сазреше. Уз то га је везивао његов добри и благонаравни старац пите) Је с правом синовском љубављу љубио и поштовао“