Dositej Obradović u Hopovu

а"

289

Глава ХГ Мали ђакон на раскрсници

друго между тјеми денми. По совершенију божественија литургији — прочим из церкве изшедшим кивот мали отворио, из његоже 92 новца, јаже ту обрјетошасја, татски взјал. Јемуже обшчесоборним

изреченијем 32-на жезлена ударенија наложихом, са-

мому за наказаније, а зрјашчим за ексампел, и посовјетован прочеје проштеп бист“. 6)

Пред крај септембра су дошле и економске бриге на дневни ред. Пошто су, као увек, прочитана „милостивјејше изданаја правила“, договорили су се за беридбу (тако вели Спиридон) виногради и о десетку. У Ириг у мавастирески дом, да скупљају десетак, одредише проигумана Теодора и јеромонаха Теофила, а у манастиру ће примати Оппридон и Партеније. Антоније је послан „к Дунаву да пође дља прибављенија рибе за сушење“. Пошто је игуман још опоменуо на боље владање у цркви п пошто је преслишао братију из Ортодоксоса, завршена је седница (28 септ.).

Пред Божић је стигао митрополитов поздрав и честитка Божића, Нове Године и Богојављења у већ уобичајеним конвенцијопалним и богословским Фразама. На неколико дана пред Божић била је значајна (за нас) седница братског сабора (била је 20 децембра, а са чега је значајна, видећемо одма). На њој је једна тачка дневнога реда била ово: „за праздник Рождества разглаголетвије имјехом, чесо ради јеромонаха Дијонисија отредили у Ириг в дом наш вина хотјашчим купити продајати“.

Ове зиме се испунила Доситеју једна жеља која га је у последње време све жешће спопадала. Он је, како смо видели, помало губио вољу на светитељство, остављао се аскезе и све је више приањао уз књиге. Језик науке, језик државне администрације био је онда још латински. То је био и језик римокатоличкога, клира који је, и по мишљењу нашега свештенства, онда бпо спремнији п ученији од нашега. Кад би се

16) Хоп. Саб. Прот. 20 нов. 1199.

Књиге Матице Српске 19 и 20. 10)