Dositej Obradović u Hopovu

|

| |

290 __ Доситеј Обрадовић Лу Хопову

год с Доситејем разговарло, јеромонах Василије му је хвалио науку и жалио је што не зна латински језик потпуно. Он је латински учио у карловачкој школи и знао је неколико дијалога, па би их пред Доситејем говорио и тумачио би му их.

На малога ђакона, који се почео трезнити од аскетског заноса, у којем се интелектуалне снаге које су задремале почеле будити, оставили су ови разговори с Василијем силан утисак. „Падне ти истом моја гордост, аки би и ја вешто знао. (Тако се одзпва Доситеј у „Животу и прикљученијима“ о овим значајним тренутцима). Латински језик, то је језик; а ја, бедни. дурак, ни речи не знам! Квис, квид, квомодо, уби, убивис, убикункве — то је звечало у мојим ушима слађе него сиренско пеније; а ништа од свега тога не знати! Боље би било да се нисам на свет ни родио. Изгубе ти моја житија, лавсајик и отачник све поштење. Од тога часа — с Богом, Опово и сва твоја красота; гди ученија нејма ни латинскога језика, ту пејма ни живота“. !')

Ове зиме ће се, дакле, бар за неко време, испунити жарка жеља малога ђакона који је, како се чини. сад исто тако Фанатично читао и учио, као што је пре метанисао и постио. Јегов старац је имао веза с Ирижанима, па је најзад попустио нестрпљиву наваљивању својега ђакона, одвео га у Ириг и сместио га негде (не знамо где) да учи латински. -

У Иригу је онда било осим протопопа и намесника још девет свештеника. Протопоп Андреј Јоановић от Шакабент био је у то доба човек од 41 година, доста имућан, али о његовој интелигенцији и спреми немам података.!“) Намеспик Јоан Ваљевски добио је впнђелију на парохију 1750 године, сад је у 85 години: ни о њему пемам других података. Од осталих свештеника у то доба. кад је Доситеј учио у

17) Живот и прикљученија Г, 102. ) 21 маја 1166 г. заменио га је у протопопству син Стефан.