Dositej Obradović u Hopovu

292, Доситеј Обрадовић у Хопову

то је, да је Доситеј учио латински код латинског писара опћинског или код којег спахиског чиновника иноверца.

Колико су хоповеки калуђери сами радо излазили из манастира и тако се измицали испод несносне контроле, толико су змајевским очима мотрили да се пе би други користио слободом. На поменутој седници од 20 децембра (за коју рекох да је значајна) братство је евечано протестовало против тога, што се проигуман Теодор усудио ђакона Доситеја својом вољом и влашћу, (без питања, послати у Ириг, да учи латински. Цео сабор му је саветовао, да га врати патраг. Али Теодор није хтео „гласа совјетујушчих послушати“, није хтео да га врати; а Њих Екселенцији. рекао је, он ће одговарати. Теодор је ово рекао јамачно у том уверењу, да митрополит, који је толико гонио калуђере на учење, не може бити противан ни овде, да један калуђер учи у Иригу латински.

Али ни братија хоповека нису пустила ствар. После седнице је отишао сам игуман Теофан у ћелију Теодору и насамо га је молио и саветовао. Теодор не попушта. Покушало се и трећи пут. Игуман пошље заклетог старца Антонија да га окрене. Није ни сад било успеха. Онда братство пријави ствар митрополиту.

Према градиву које ми је под руком, рекао бих, да је Доситеј божићовао у Иригу. Одлука на тужбу братије није стигла до Божића. Мора да је о Доситејеву случају било и препирке у манастиру. Не би било чудо, да у жестини препирања Теодор на кога суне и кога изгрди. Допста на првој седници братекога сабора после Божића (30 децембра) туже се Спиридон и Софроније, да их је пропгуман Теодор „словесним худим нарицанијем“ бешчастио. После „довољног словопрјенија“ некако их измире на седници.

Игњатију 11“. Други епитроп је показао, „од тасов, свечаров: и проче различне милостиње у приходу готових новаца 90. 25 н. Из тога платил магистером 21 Ф. 45 у готову“.

ла