Dositej Obradović u Hopovu

Глава Х! Мали ђакон на раскрсници 232)

Јамачно као одговор на увреде потегнута је пред Оратски сабор једна неисправност Теодорова. Још од његова пгуманства беше заостало у њега манастироко кандило, сребрпо па позлаћено; осим тога у њега је био орман понор пропгумана Исаије и некоје „платнене вешчи“ покојног јеромонаха Павла. Ове ствари је Теодор држао при себи, али су га братија штедела досад. Самовољни поступак "'еодоров у ствари Досптејево и увреде које је у преппрци око ње напрасити прошгуман нештедице делио, одрешише и братији уста, те на сабору заискаше све поменуте предмете. Теодор није имао куд — предао их ЈЕ:

() новој години је игуман Теофан зацело, по обичају, ишао у Карловце на честитање (за ову прилику немам потврде, али смо видели, да је то био обичај). Том приликом је игуман, јамачно, и усмено известио митрополита о Теодорову самовољном поступку, о Досиштејеву бављењу у Иригу и о противљењу братије. Да је све ово могло бити, судим по том, што је после нове године на првој седници братскога сабора (5 јан.) објављена одлука митрополитова о Доситеју.23)

На седници је прво одлучено, да намесник Јоаникије иде да набави за братију рибе, сира и друго што је потребно, а за слуге бравова. Онда је пгуман

јавио „високу заповјед Њих Екселенције“, да ниједан

брат из манастира никуда не иде у вароши п села без „паспорта“ митрополитова. „а пропгумен Теодор конечно никуд“. У овој наредби је митрополит већ изразио своју злу вољу на Теодора.

Сад о Доситеју. „Дијакоп же Доситеј, из Ирига возврашчени (дакле се до 5 јануара већ вратио), код Василија јеромонаха латински, ашче желајет, да учит се“ — то су речи записника.

95

3) Одлуку може бити да је игуман усмено примио, јер акта о том нисам нашао у Хопову.