Dositej Obradović u Hopovu

ње"

Глава ХГ Мали ђакон на раскрсници 291

седници је пала тужба на намесника Јоаникија. Та је тужба овде уписана. Али после је ипак, ваљда, превладало мишљење, да ружну ствар која се овде оптужује треба забашурити. Каки су утицаји, каки разлози у том одлучили, сад не знамо. Али не може бити сумње, да се тужба оснива на стварним чињеницама. Она баца страховито јарку светлост на морал Доептејеве братије. Стога је не могу мимоићи). Јеромонах Теофил је на седници предао игуману п братству писмену тужбу против Јоаникија. Старац и једнога и другога беше јеромонах Георгије који је пао с горњег ходника и напрасно рмро 31 децембра 1750 год.26) „Још мало диханије у њему било, ка-

зује Теофил у тужби, а Јоаникиј извлекао из шпага.

Георгијева кључ и одвео Теофила са собом, јуна дијакона бивша, у горњу Георгијеву собу, отворио његов сандук, п ноћи без свеће из кесе истресао новце беле п дукате у мараму коју је напунио до самих рогљева, однео п сакрио, а Теофилу под страшном заклетвом објешчао полу новаца дати, само да мучи. Потом Теофилу не само не дао ни крајпаре, но, обличен, дао у монастир токмо 23 Фор. и побјегао у Банат и потом возвратио се. И то у писму (тужби) на Јоаникија за крадене новце, да је тако истина и толико било, Теофил у собору, лмјеја руцје на честњем евангелији и крестје, страшними кљатвами засвједочио јест“. Друга је тачка у тужби Теофиловој, „да је у јего параклисарници пред очима того из кивота усудио се от владичње стопе(г) част откинути и некамо употребити, а Теофила заклињао, молећи, никому о том јакоже и за новце не повједати“.

Као што обично бива, после ове тужбе су се неки сећали и других Јоаникијевах грехова. Кад је из Карловаца донесено 500 „великих Фигура монаетирских“, стајале су оне у његовој ћелији, а он је 40 некамо склонио,

26) Опис Фрушког. ман. стр. 296.

|

же

| |