Dositej Obradović u Hopovu

296 Доситеј Обрадовић у Хопову

Овога пролећа су из Карловаца ретко стизале наредбе, Као обично, митрополит је звао Фрушкогорце на „умовеније ног“ и поздравио им је У скре. =ђ) Нешто је интереснији за живот у народу и у манастиру циркулар који је стигао око половине марта.

Рат « Прусима је још трајао. Требало је војника, те су их врбовали и хватали. Ко је могао, тај се сакрио. Догађало се да су таки бегунци налазили уточишта у прњаворима или чак и међу зидовима манастирским, као слуге. Митрополит меће опет калуђерима на срце да пазе на се, да јабанлије и пришелце без сведоџбе и довољне исправе не примају, „много менше бегунцем, солдатом прибјежишча ту давати и отуд кудгод пропуштати“. Нека се не усуде то чинити већ и због тога, што власти подазривим оком мотре на манастире, јер су се из искуства уверили, да су 5 ојл пи бегунци налазили уточишта у манастиру.7) Долазимо на један необичан и тајанствен догађај у Хопову. (Шре свега мало објашњења о Хоповском Саборном Протоколу који је извор за овај догађај. Записник седнице од 14 Фебруара прекида се у дну прве стране једнога листа и наставља се па другој страни. истога листа. Одма се осети да је тај лист дебљи него остали; при бољем посматрању се види да је тај лист управо слепљен од два листа. А кад се овај двоструки лист погледа према светлости. види се да је на слепљеној стрени нешто писано. Рекао би човек, да је протоколист хтео неку своју забуну илп погрешку у записнику да уклони, а да не кида листа из протокола. Вода је отворила тајну која се 150 година кријаше међу залепљеним листовима. Записник од 14 Фебруара паставља се изнутра, иза њега долази записник од 16 марта. Тај записник је требало уништити, те су стога листови слепљепи. На

за) Хоп. Цирк. Прот. бр. 98 (18 марта) и бр. 94 (17 марта). 25) Хоп. Цирк. Прот. бр. 92 (15 марта 1160).