Dositej Obradović u Hopovu

ГЛАВА Х!

Збогот, Хопово и сва твоја красота!

Пресељење проигумана, Теодора у Шишатовац — Растанак Преврат у Доситејевој души — Молепетвије гбог болештине Казне — Смрт владике Партенија — Администативни послови Бекетво Спиридоново -- Смрт Тводора Милутиновића — Његов карактер — Однос између Теодора и Доситеја ; Довитеј прима васледетво — Још једна обнова служитеља — Нови покојници Поеледња берба — Милостиња, за двор — Први укор — Мисао о бажању сазрева — Куда је наумио Доситеј — Бекство Доситејево — Поеле пет година митрополит тражи извештај о бекетву

Досатејеву Куцнуо је час растанка! С пролећа 1760 год. | преселио се Теодор Милутиновић у Шишатовац, по | наредби конзисторије. || Премештање из пострига у други манастир сма- ||| трало се за велику казну. Том је казном претио ми- |

трополит онда, кад је према којем калуђеру исцрпао сва средства, а он се није поправио. Има дубок псш- | холошки разлог у овакој казни. Ђакујући и калуђе- | рујући дуже време, човек се свикне на једно место, сроди се с приликама манастира, омиле му предмети, просторије и закутци, упозна се те и зближи, или, дајбуди, навикне на извесне људе — манастир му | постане друга кућа. А колико се чини да су сви манастири грађени и уређени по једном калупу, ипак место, околина, прилике, људи, особито разноврсне индивидуалности монаха дају сваком манастиру, До | извесних граница, неку особиту Физијогномију. Кад у | једном манастиру одрасте и почне своју каријеру,