Dositej Obradović u Hopovu

200 Доситеј Обрадовић у Хопову

монах се аклиматизује свима особеностима једне куће и приликама једне средине. Стога пресељење у другу средину, међу нове људе, па још у старим данима, пада тешко.

Прошгуман Теодор је осетио и ову горчипу У монашком животи. Стигла га је казна којом му је попрећено још пре пет година. Откад му је узет из руке „жезл прављенија“, он је падао из једне непрулике у другу (дабогме, својом кривицом), добио је опомену, забрањен му беше излазак из манастира и ево сад и она највећа казна а уз њу и срамота.

Чим је заслужио проигуман Теодор ову казну

У једном акту се овако приказује узрок пресељењу. Дошло је до заваде између Теодора и његова старог непријатеља Теофана који му је сад био игуман. Теодор је поднео писану тужбу против игумана. Митрополит нареди истрагу и пошље као судије у Хопово архимандрита Вићентија, крушедолског архимандрита Пахомија и реметског намесника Кирила, Судије спроведу истрагу. „Котда они совершили инквизицију, игуман одговорио се на све, а 'Геодор не могал осведочити своје доношеније“. Онда сва братија с игуманом устану и заишту суд на Теодора и сатисфакцију игуману за потвору. Конзисториски изасланици пресуде, да Теодор, за казну, што је криво

бедио игумана, буде затворен неко време у Хопову, или да га преселе у други манастир; у акту стоји

овде „за времи“, дакле не на вечито). Митрополит је после одлучио, да се проигуман не срамоти „арестом“, него да се пресели у Шишатовац.)

') У „Животу и прикљученијима“ (1,108) Доситеј овако говори о овом догађају: „У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Шишатовац, нити му се дозволи да мене с собом поведе“. Из мојега приказивања у пређашњој глави се види, да је Доситеј овде време од осам месеци (од избора новог игумана до пресељења Теодорова у Шиш., од 11 авг. до 15 апр.) стегао на један тренутак.

%) Овај акат је одговор архимандрита Вићентија с брат-