Dositej Obradović u Hopovu

Ба"

ет

Глава ХИ Збогом, Хопово и сва твоја красота! 305

У млју су на три седнице (6, 13, 23 маја) расправљани административни послови. Одлучено је да се испод зида са западпе стране извуче земља, за надзорника тога посла одређен је Ангонпје. Одлучено је да се оправи чесма, да се ћелије покрију и штала оправи. Пала је мисао, да се у Карловцима куп дом, да пмају братија где одсести. Дошла је на дневни ред п расправа о домаћој чељади. Расту Мојсејевића, који је био неколико година мешаја, па је сад пешто тешко екривио, избише и „просто“ изгпаше из манастпра. 20 јупа пестаде Оппридона из манастира. Како се ни након неколико дапа није вратпо, сви су видели, да је некуда тумарио у свет. Али стога није у манастиру настала никака забуна ни узбуђење. То

је у оно доба била сасвим обична ствар. О генерал-

ној визитацији се констатовало, да су из врло многих манастира побегла калуђери.) И сам мптрополит је сматрао бежање калуђера за сасвим обичну појаву; то се види из иу Пе од 10 ти 1755 године,

тражи да му се по свршетку сарандарског помена пошље „извбете на писму со означенемљ дне мбенца, когда тое почато и какђ совершено“. Из ове наредбе вири велико неповерење у савесно извршење сарандарских помена.

10) Већина је од ових побегла у друге манастире (овдашње, србиске или у Хиландар). Само за једнога се каже да, није могао да се слаже са игуманом. Згодна прилика за бе-

жање беше калуђеру кад би га послали на пут да скупља.

милостињу. Раковачки јм. Атанасије беше побегао прво у Св. Гору а оданде у Москву, а јм. Симеон из истог манастира у Кијев. За многе монахе па и јеромонахе се каже, да су избегли и оженили се: кувеждински монах Серафијон побеогао у Вршац, свукао расу па сад служи у крчми. Беочински јм. Пеаија прешао на унију; крушедолски јм. Софроније беше послат на милостињу у Банат, он оде у Ердељ у пређе у римокатоличку веру. Шишатовачки јђ. Теодосије побегао у Илок, прешао у римокат. веру и постао Франовац (дакле претња, калуђера митрополиту 1194 г. није без икагога основа).

Књиге Матице Српске. 19 п 20. 20