Dositej Obradović u Hopovu

Глава ХП Збогом, Хопово и сва твоја красота ! 209

Тако је прспула п последња спона која га је везивала за Фрушку Гору. „А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити: такова добра п блага Боре за живота оставити п никад га к тому не видити! А по његовом престављенију већ ништа ти ту не остаде, што би ме задржавало и устављало“. Ово су речи Доситејеве. !3)

Карактер Теодора Милутиновића пам је, према овом градиву и према Досптејеву приказивању У автобијографији, јасан. Он је бпо човек без науке али од природе бистар, човек нагле ћуди али добра срца, калуђер без врлина монашких, без велике побожпости, без пкакота смисла за аскезу џ занос скоро светован човек, алп п без познатих мана и ружних особипа тадашњих калуђера: претворности, себичности п лпцемерства — човек искрен, отворен и природан.

Доситеј га на разпим местима своје автобијограФпје овако приказује. Он пије нимало науке имао, но ништа мање био је јестественим здравим разумом и расужденијем одарен. Всегда весео, чистосрдечан, поштен и, колико се више може, благи п непорочни нарава човек; и зато у целој Славонији, Срему п Бачкој малим п великим, господарем и госпођам љубезан п олагопријатан. Он је свуд био добро примљен за своје весело и у псто време препоштено опхожденије. Ако је икада човек на свету био без најмањега следа притворности, он је био. Био би на кратко време, један минут или два љутит и папрасан (страст природна чистосрдечни и без сваке претворности људи); близу три годипе, колико сам при љему био, само бп се тада па ме ражљутио, кад би ме видио, да без сваке певоље гладујем,"!)

18) Живот П, 5

14) Живот [. 106. — За карактерне црте 'Теодорове се може још наћи података у „Животу“. Доситеј му меће у уста ове речи: „Ја прост, како ме видиш“ (6 94). „Колико