Dositej Obradović u Hopovu

914 _ Доситеј Обрадовић. у Хопову

да пишем вашем братетву, у садашњој берби јесте примили Њихову заповјест чрез честњејшаго конзисто-

"_ријума заради вина. Немојте да се осрамотимо, зашто

они су горје от наше стране на њеких мјестах објешчали вина и шилера. Вп оно што је вам речено лепо уредите и у време пошљите, сада су грожђа лепа свуда, који год хоће може људеки уредити“. !")

Последња седница братекога сабора на којој је био Доситеј! Била је 24 октобра. Последња и најнеугоднија. (Можда стога и јест последња што је тако неугодна 2). За три године први пут добива Доситеј јаван укор. Записник седиппце, како га је Васплпје стилизовао, у овом делу гласи: „Авакума јеромонаха И Доситеја дијакона, за их суровоје И неприличноје опхожденије п старшим братијам никаковија достојнија чести не вдавајушчија доволње словеси накарали, да впред болше поступајут и покарјајутеја старшим“

Треба жалити што Василије није овде био опширнији! Ова два млада калуђера била су, дакле, сурова, неуљудна и пепристојна према старијима. Према којим старијима, чиме су показали суровости неуљудносте То све не видимо из записника, и то је штета нарочито сад, у овим одеудним тренутцима. Опет смо упућени на домишљање на основу досадаш-

·" њих података ове грађе и Факата опће психологије.

Како да разумемо то, да је онај смирени монах, аскета и богомољац, опај чедни п задубени у књиге мали ђакон постао од једном суров п непристојап“ Зар у један ред са дрским и самозољним Авакумом“

Не може блти другојачије, него се у Досптеју за ове три године догодио значајан обрт. Од бојажљива, скромпа=') дечака развио се чудном метамор-

19) Хоп. Цирк. Прот. циркулар од 24 септ. 1160 г.

20) Још год. 1188 Доситеј за се каже: „Али ја, природно страшив им стидљив, никада нисам могао себе препоручивати и у познанство других утискивати се и намештати“ (Живот

П, 60).