Dositej Obradović u Hopovu

ај И

Глава ХП Збогом, Хопово и ева твоја красота! 915

Фозом карактера одлучан младић који је израстао из пајивног дечјег схватања п стекао своје, који пе може више да подноси туторство монашких правила, пего се занео за новим идејалима. Оп сад мери људе другим мерилом, па се друкчије и влада према њима. Живот у манастиру постао му је без сврхе, дакле и без вредпости; у њему је сазрела мисао, да се ослободи живота, који пролази, како му говораше његов поочим, „у старању и говорењу за казане ракпске, за каце, бурад и обруче“; да се откине од људи којима је сва наука у томе „да познају колико је ком вину и шљивовици година“, „којп находе све своје благополучије у чапку пи бокалу“, „који само чују имена науке п ФилосоФдје, ншти знају црне ли су или беле“. Он је примио к ерду речи својега старца, те је пристао па то, да је боље „да у једпом малом сеоцу буде учитељ него у Опову пгуман н архимандрит“.7!) А када пред њим изгубише цену монаштво, аскеза, светињиштво. који му досад беху сву душу обујмили, пекошише па среду опет његове старе страсти: радо“

зналост п с њом у вези жеља за путовањем.) У

зт) Слична је мисао Доситејева: „Волим бити у Семартону или у Војтегу сирома свештеник с просвештеним умом и с чистом совестију, него ли у Београду митрополит с мрачним невјежества умом п с немирном совестију“ (Басне п, НА и 14).

з2) () његовој радозналости и пасији за путовањем има у делима му доста података (један је наведен напред на стр. 2). Већ у раној младости се пробудио у њему интерес према новим, непознатим крајевима. „У деветој или десетој години возраста без оца, без матере, без сестре рођене почео сам себе као страна и пришелца у истом месту рожденија мога сматрати, и моје срце почело ми је као прорицати, да ћу странствовати. Од кога би год чуо спомињати Варадин, Будим, Пешту, срце би моје летило к тим местом, желио би

познати људе који у њима живу, и рад би био знати, каква

су у њима деца и девојке“ (Живот |, 20). Зилотије му каже:

„Какво је твоје љубопитство, знам, да, ако добру прилику намериш, поћи ћеши у Амирику“ (Кивот |, 11). бам •