Dositej Obradović u Hopovu

пне НЕРВ

Глава ХИ Збогом, Хопово и ева твоја красота ! 320

таласи некога великога света пуна иптересних ствари, пуна књига, школа, науке, света који радозналим чулима обећава много нових утисака. Док је био Теодор пгуман, оп је покашто могао изаћи из манастира и с пгуманом се проћи по околним селима п варошима (и то је било баш онда, кад су га житија толико везивала ва мапастир). Откад је Теофан игуман, он би се зацело радије прошетао по околшам, али, 0е0бпто после оног неуспелог школовања у Иригу, о том ноје могло бити ни говора. Зидине манастирске се осећаху све више као зидине неке тамнице.

Хоповески ђак Атапасије, синовац јеромонаха Дијонизпја, беше такође изгубио вољу на манастир и калуђерство.7“) Али како је знао да га његов стриц не би пустио кући у Костајницу, науми да крадом побегпе. Једнака жеља је лако довела у споразум Досптеја п Атанасија који су иначе лепо живели. Повере своју тајну један другом и одлуче да заједно беже из Хопова.

Доситеј је мислио да тражи место „где се млади људи уче“. Је ли се он надао да ће тако место наћи у Хрватској, или је онамо пошао просто зато што је п Атанасије онамо ишао, то се из овога градива не види. Али не може бити сумње, да је он. желећи да пде куда на науке, пре свега мислио на Русију. То сведочи п његова автобијографија. „Где би се могао један дпјакон учити разве у Кијеву или у Москвиг У ово време непрестано ои се код нас говорило о славној Велпкога Петра кћери, императрици Јелисаветп. Ја, непрестано у уму и у срцу имајући Кијев, Москву п Русију, владатељницу ти страпа непрестано

25 У Хоп. Нам. Тет. 26 авг. 1191 има белешка: „Дарова дијака Пантелију что је с попом Дијонисијем дошао из Хорватске 28: н. Тогда плати једну холбу вина кад сам пепратио попа Дијонисија у Осек с његовим стрицем 6 н“. (0 Атанасију нема нигде трага у изворима. Тешко је помиелити, да је Доситеј помешао Атанасија п Пантелију.