Dositej Obradović u Hopovu

322 Доситеј Обрадовић у Хопову

је у шестој п седмој тачци питао, да пије ђакон можда побегао од каке казпе илпш због неправде. На шесту тачку одговара братство, да Доситеј није био уарестован“ ни у манастиру ни па којем другом месту. На седмо питање гласи одговор, да због паследства његова духовника (Теодора) није био „истезан“; ствари су само биле прегледате, ша су му дате све.)

Најзад пита митрополит, где је Доситеј сад, и откуда је родом. Не знамо где је сад, а родом је из Бапата из Чакова, гласи одговор.

Ако овај извештај пе задовољава сасвим пашу радозпалост (у једном погледу још је већма дражи, нашме, шта је био повод да митрополит, после толико времепа, тако потанко распитује за Доситеја), он ипак попуљује неким податцима наше знаље о Доситејеву животу у Хопову.

39) Из овога седмог питања се изводи ово: митрополит је претпостављао, међу осталим, као узрок бежања и то, да братија, можда, нису Доситеју издала наследство што му је остало од Теодора Милутиновића (види се да је митрополит знао за однос ова два калуђера), или што су му може бити што закинула или у опће чинила неке неприлике. Као што знамо, у Хоп. Саб. Прот. стоји, да му је наследство изљате 15 јула. У Хоп. Нам. Тефт, 1760 год. има под 6 августом овај запис: „Дадо дијакону ЛДоситеју што му дужно из манастира 60 н.“ 18 авг. „Прими Доситеј дијакон што му дужно из мон. 2 Фор.“ Без датума (али пре 6 окт.) „Прими дијакон Доситеј што му је било дужно 1 Ф. 40 н.“ Да ли се ово издавање новаца односи на митрополитово пштање, „је ли „оситеј био истезан о останку имјенија духовника својего“, о том се не може ништа поуздано рећи.