Dositej Obradović u Hopovu

(50) ко

Глава ХЛГ Збогом, Хопово и сва твоја красота !

откуда, шта су требали митрополиту податци О овим трима Хоповеким калуђерима; а овај корак митрополитов заиста дражи нашу радозналост.

Одговор хоповекога братетва о Доситејеву бежању важан је извор. Из 8 тачака тога одговора сазнајемо неке појединости о Доситеју.

На прва четири питања одговара братетво, да ђакоп покојног проигумана Теодоре пије више у манастиру, него је 2 новембра 1760 године отишао у Хрватеку, ал нпје отишао „с благословенијем монастиреким“, пего је побегао, и то из манастира је побегао а пе из којег ппога места

У петој тачци је митрополит тражио да му се каже узрок бежању. Братство одговара, да је узрок ово: неки ђак из Хрватске родом, који је био код њих (то је Досптејев Атапасије), поплашио га јез да му је пок. јеромопах Стефан попретио да ће га бити. Али овај узрок изпоси братство е Пор „но се пам незнато, јест ли прегил илп ни“. А ђак је заједпо се њим побегао. Хоповски калуђери нису били упућени о намери Доептејевој, те нису знали прави узрок његова одласка из мапастира. У мапастиру се мије знало поуздано, да је Стефап претио, него се тек чуло да је Атанасије плашио Доситеја, да ће га Стефан бити. Па да Је (Стефан баш и избио ђакона Доештеја, може ли то бити узрок бежању о Извештај Хоповаца је у овој тачци сасвим недостатачан; не види се из њега, да ли је ко веровао, да ово може бити узрок бежању. Исто се тако не види, зашто би Стефан Доситеју претио: је лига овај увредио, и како, чиме.

Митрополит је добро знао калуђерске невоље, па

неколико година наишао на акте из г. 1100 које наводим међу изворима под бр. 9, као што је и г. Радослав М. Грујић. случајно нашао акат штампан у „Бранкову Колу“. Чим је то случај, значи да наше архиве још ни близу нису уређене онако како би их ради научног истраживања требало уредити. А то је и штета и грехота, а на дику нам баш није никако.

Књиге Матице: Српске 19 п 20. 21