Dositej Obradović u Hopovu

824 Довитеј Обрадовић у Хопову

кој Гори. Могао је дознати од старије братије и оно што је приказано у прве четири главе ове књиге. могао је читати манастирске протоколе, па се уверити, да је све тако било и пре њега.

Као одушевљен монах, он је, зацело, добро познавао монашка правила која приказују службено монаштво, у којима је врховна власт изнела пониште од онога што се може захтевати од просечног монаха. Доситеј је читао аскетске књиге, монашку појезију, легенде, житија узоритих монаха, у којима су приказани идејали монаштва. Он је, дакле, стекао мерпло монашког владања и живљења, сам је и окушао тежину аскезе — могао је правилно оценити своје другове и своју околину.

И шта је нашао 2 Нашао је монахе којп не испуњавају ни службено прописани штит монашких дужности, чак ни три основна правила на која се заветује свако кад прими монашки чип. Већина п не мисли, или бар пе стално и свесно, на духовни живот, него само, или највише, на телесни, више и пего светован човек, који није положио обете. Како су обичне људске страсти и слабости игуман, ексарх. конзисторија и митрополит службено прогањали, а иоле разборитији је и сам осећао, да оне не доликују монаху, природно је да се у таких монаха развије до савршенства претворство, лицемерство, симулирана смиреност и побожност. Али је Доситеј видео, да се многе тачке монашкога устава п отворено, јавно газе. Видео је монахе који се извлаче испод најсветије дужности, испод јавне молитве, похођења храма п елужења, који су апатични према служби, те се завлаче у задње столове, који чак немају пијетета прсма цркви, те се у њој луде п шале. За некоје и одњегове братије се јавно говорило, да су покрали црквене новце, један је кажњен стога што је обио кивоти извадио новце. За двојицу се шушкало по манастиру да су поробили своју братију кад су ови били на умору. Сваки час је виђао сукобе и заваде, чуо је