Dositej Obradović u Hopovu

24. Доситеј Обрадовић у Хопову

У комисију је митрополит одредио Партенија Павловића, „епископа посвицениа“, ексарха сремског Арсенија Радивојевића, шишатовачког архимандрита Вићентија Поновића, који је био митрополиту десна рука у манастирским пословима, и реметског игумана Атанасија Исаијевића. |

Може се рећи, да је комисија којој је митрополит поверио тако деликатан и тежак задатак била добро састављена. Шрва двојица су век провели у дворској служби, друга двојица су били манастирци од почетка. -

Епископ Партеније проживео је живот пун „прикљученија.“ Родом је из Дрстра (Силистре) у Бугарској, стекао је прилично образовање и пропутовао унакрст Балканско Полуострво, особито Орпску Земљу. Замонашио се у ман. Савипи, запопио у Карловцима у доњој цркви, заархимадритио у Будиму; најзад га је 1151 год. (Синод изабрао за епископа без епархије, „ради искушеннаго его вђ церковимхр должностехљ подвига“, и као епискоџ био је помоћник митрополиту Павлу. Неколико година је био, пре тога, парох у Бечу, а Арсеније ТУ га је поставио за проповедника, с правом, да може ићи по црквама и епархијама п проповедати Божју реч.)

Ексарх Арсеније, родом Септандрејац, то је потоњи несретни епископ новосадски којега су његови непријатељи прогласили за луда. Као мирски ђакон био је неко време учитељ новосадски. Један од првих које је Ненадовић запопио кад је постао митрополитом био је ђакон Тимотеј Радивојевић, учинио га је убзо својим ексархом, а још те прве јесени га је покалуђерио у Раковцу и дао му име Арсеније. Сад је у 36-ој години.)

5) Автобиографију Партенијеву објавио је Д. Руварац у „Српском Сиону“ за 1905 г. стр. 396 и д.

5) Ђ. Рајковић „Владика Аре. Радивојевић и његово страдање (слика из новосадске прошлости)“ Летопис Мат. Орп. 121. — Д. Руварац „Опис Фрушког. ман. у регистру, и чланак му у „Срп. Сиону“ за 1908 г. стр. 59 и д.

ЋЕ : ||

баараоранрцриниећ