Dositej Obradović u Hopovu

890 Доситеј Обрадовић у Хопову

кога су тужили да је псовао, одговорио је пред истражним судијама, да је за себе и за све калуђере рекао: „Сви смо окаљани неваљалом, со опроштењем, поганију, а за узрок, зашто често кромје протчих мопастиреј у двору арестујемо се и бешчестимо за наји неваљали ужитак“.6) Признање овога простога калуђера нас изпенађује својом искреношћу а и тачпошћу.

Оваких примера, који би доказали, да је наше монаштво у Фрушког Гори и поред свега труда Непадовићева било у расулу, може се наћи врло много. Џа и ово је један доказ. После тринаест годипа 60чења са својим калуђерима и сам енергични митрополит је почео очајавати. Чипило му се, да његов мучни рад на реформи манастира није имао никакога успеха. На две године после Доситејева одласка из Хопова овако пише митрополит братствима Фрушкогорских мапастира: „Ме уповахомђ да нашљ ношеденив! трудђ и подвигђ о благостолији сватехљ монастмренћ, толикократнал ово словомђ, ово дбломљ, ово толико многљми цпркуларм п поучеши писмено давана наставленјл, чппоположенш п уредбе вашимђ недостаткомљ наполненје а пашпмљђљ попечетшамљ покон донести будетљ. Обаче вмћето того видимђ, да ОТЉ дине на денђ п пастолтеле и братства, вмбсто еже закону Божпо поучатисн, глубокос небреженје, непо-

који је једна обична лола. Прети да ће тужити Њ. Вел. зато. што Зем. Администрација неће да посредује у овој ствари (М. А. бр. 240 ех 1758). Темишв. бискуп је 18 маја одговорио, да би Григорија издао, али је он међутим прешао на римокатоличку веру. Стога се обратио своме арцибискупу с питањем, шта да чини. Док одговор не стигне, нека се митрополит стрпи (М. А. бр. 242 ех 1158). Гроф Перлас је 22 маја одговорио, да је ствар јавио царици, кад стигне одговор, вавестиће га (М. А. бр. 246 ех 1758) И митрополит је 26 маја пријавио царици (М. А. бр. 252 ех 1158). Шта је даље било, не види се. Тако је, дакле, глас ђакона врдничког Гритеорија отишао до Беча. 8) Митр. Арх. бр. 184 ех 1158.