Dositej Obradović u Hopovu
ње"
Образовање Доситејево у Хопову 581
| слушане и должностен не токмо строителства но и
духовнмхђ конечное забвенје избрасте и вашимљђ не-
опасишмљ и нетрезвенммљ обхожденемљ но паче и
= заворвбтмђ соблазнодблателнимљ ш богомерскимђ жи-
темљ намђ више п ввпше пшечален узрокуете, да и
цблоп церкви еватон пашен за самоволетво ваше студљ
н безчиниа нешцевани напосптее“.') А годину дана
каспије пише им: „Ме уповахомђ нико наша толико-
уБтна уредовленји, паставленн, поучевји, п уставопо-
ложенја за благочпвное сватњтхљ нашихљ монастирен
попе вђ чина апгелскаго братствахђ мђћето обрбсти ши
плодљ прпнести будутђ. Обаче возврацацеса отљ
царствугоцаго града Беча, мћето радости, еже согле-
дати свати обители, сердца печалђ ошутихомђ, егда
вљ ибкоихљ монастврбхђ бе нестроене тако и вафштнихљ економји дблахљ обрђтохомљ“. 5)
Корпо је мптрополит и досад своје калуђере, али из његових укора се орио глас срџбе, глас строгога. старешине којп с поуздањем очекује послушност и поправљање. Из ових циркулара нам јечи сета и резигнација. Па читајући све ово, и митрополитове циркуларе, п разне податке о владању и животу Доситејеве братије, човек пе може да се управо одбрани од утпска, да су ово људи који не појме смисао својега чина и живота, који се не сећају на што су се заветовали, те или хотимице, из покварености, или пехотпце, од пукога и дебелога незнања и несвести, дап па дап долазе у опреку и сукоб са пдејом својета позива.
Зпамо да је монаштво у своје време имало н извршпвало важан задатак у друштву. У половини ХМШ века оно тај задатак пије могло пп близу п3вршивати, особито не у оном стању у које је доспело после своје декаденције. Србима православним, који су, после Велике Сеобе, били бачени међу западни
') Хоп. Цирк. Прот. бр. 116 (12 јуна 1162). 5) Хоп. -Цирк. Прот. бр. 124 (15 окт. 1768).