Dositej Obradović u Hopovu

ње"

Образовање Доситејево у Хопову 581

| слушане и должностен не токмо строителства но и

духовнмхђ конечное забвенје избрасте и вашимљђ не-

опасишмљ и нетрезвенммљ обхожденемљ но паче и

= заворвбтмђ соблазнодблателнимљ ш богомерскимђ жи-

темљ намђ више п ввпше пшечален узрокуете, да и

цблоп церкви еватон пашен за самоволетво ваше студљ

н безчиниа нешцевани напосптее“.') А годину дана

каспије пише им: „Ме уповахомђ нико наша толико-

уБтна уредовленји, паставленн, поучевји, п уставопо-

ложенја за благочпвное сватњтхљ нашихљ монастирен

попе вђ чина апгелскаго братствахђ мђћето обрбсти ши

плодљ прпнести будутђ. Обаче возврацацеса отљ

царствугоцаго града Беча, мћето радости, еже согле-

дати свати обители, сердца печалђ ошутихомђ, егда

вљ ибкоихљ монастврбхђ бе нестроене тако и вафштнихљ економји дблахљ обрђтохомљ“. 5)

Корпо је мптрополит и досад своје калуђере, али из његових укора се орио глас срџбе, глас строгога. старешине којп с поуздањем очекује послушност и поправљање. Из ових циркулара нам јечи сета и резигнација. Па читајући све ово, и митрополитове циркуларе, п разне податке о владању и животу Доситејеве братије, човек пе може да се управо одбрани од утпска, да су ово људи који не појме смисао својега чина и живота, који се не сећају на што су се заветовали, те или хотимице, из покварености, или пехотпце, од пукога и дебелога незнања и несвести, дап па дап долазе у опреку и сукоб са пдејом својета позива.

Зпамо да је монаштво у своје време имало н извршпвало важан задатак у друштву. У половини ХМШ века оно тај задатак пије могло пп близу п3вршивати, особито не у оном стању у које је доспело после своје декаденције. Србима православним, који су, после Велике Сеобе, били бачени међу западни

') Хоп. Цирк. Прот. бр. 116 (12 јуна 1162). 5) Хоп. -Цирк. Прот. бр. 124 (15 окт. 1768).