Dositej Obradović u Hopovu

ето епа

5 о Ке

Доситеј Обрадовић у Хопову

римокатолички свет, требаше јача, модернија сила него што је источно монаштво. У новим приликама се с тим застарелим институтом није могло ништа учинити. Он је био неспособан за икаки културни рад. И ово треба да се констатује, јер само тако можемо разумети онај замашни преврат у души Доситејевој од аскете у сврзимантију. (Само тако можемо разумети његову доцнију противност монаштву и директан захтев, да се манастири укину.

Али нису хоповеки утисци имали само негативан резултат. Нарочит задатак ове главе је да то покаже. Доситеј је у Хопову много читао, нарочито последње године. Омемо тврдити, да је он из манастира понео и доста знања, особито богословског п историског.

Само он то знање није задобио на систематски начин, у некој школи. Монашка правила пстина, наређују, да у сваком манастиру један од братије буде „магистер“. Доситејеве друге године (1758/59) био је „типикар, протоколист и магистер“ Василије: прве подито био је Василије такођер „типикар и протоколист“, а да је и магистер био, то, ваљда, само случајно вије назначено. Треће године је био „магистер и типикар“ Опиридон, а кад је он побегао из манастира, заменио га је Василије, и при обнови служитеља постављен је опет за „типикара и протоколиста“ (ни овом приликом није назначено, да је он и маги. стер). Нигде се у изворима не казује нарочито како су ова два (за тај посао од свих Хоповаца пајспремнија) калуђера држала школу и шта се у школи учило,“) а ни то, да ли је Доситеј ту школу походио.

9) О) генерал. визит. 1758 био је постављен Спиридон за магистера, па му је наређено, да ман. ђаке (у Врднику је у сличној прилици додато: „монахе и ђаконе“) и прњавореку децу учи читати, појати и тисати, па се додаје: „н6е менше же и младе јеромонахе“. По стилизацији даљега одређења : „окром же школњ, †праздникњг и во дни недблниви заутра пред литурт. и по полудне пред вечернено“ да учи манастирске слуге