Dositej Obradović u Hopovu

|| |

360 Доситеј Обрадовић у Хопову

руске схоластике. Како је изразит тип тога правца у ово доба за нашу културну и књижевну историју интересан појав, морамо жалити што бијографију Опиридонову, особито његово школовање, не познајемо боље. Не знамо да је био у Русији, а не спомиње се да је био ђак Козачинскога. Али је он морао на неки начин доћи у ближи додпр са схоластичком руском књижевношћу, може бити преко којега Руса (у Осеку пили Пакрацу) који се међу пама бавио.

Од (богословских ствари има у Опиридонову Зборнику неколико школских уџбеника који су њему као учитељу били потребни. Ту је Епитом (литургика) и Лропедија префекта Духовне Колегије новосадске Дијонисија Новаковића и Латитисис Руса Васплија Крижановског, учитеља у тој богословској школи.) У Зборнику има врло много извадака и одломака из равних књига Ов. Писма, особито Старога Завета. У сваком изватку се објашњава или илуструје неко богословско питање или каква морална истина. Биће да ове цитате није Спиридон сам одабирао и груписао, него да их је готове исписао из збирака примера за употребу проповедника, каке су састављали језуитски и схоластички учитељи црквеног беседништва (така је, на пример, Роберта Камерацензиса Аитејодта итретза в).3) Налазимо у овом рукопису неколико трактата о моралу. Доста велик простор хватају морални етихови и изреке Григорија

:2) Кпитом (састављен г. 1141), Пропедија (1144) и Катитисис Крижановскога су прве наше школске књиге богословеке ; састављене су према руским (види о њима Вељка Миросављевића „Српске вероучевне књиге“, бр. 8, 4, 5). Епитом је јамачно употребљаван и у Пакрацу, јер је Спиридон у предговору навео, да је „сочињен(2)“ блатословом Сотронија Јоановића г. 1149. Те, или набрзо послете године мора да је Спиридон и радио на свом Зборнику.

#3) Један примерак ове књиге белгиског капуцинца налази семеђу књигама Зах. Орфелина у Митропол. Библијотеци у Карловцима. Књига је штампана 1181 год.