Dositej Obradović u Hopovu

964. Доситеј Обрадовић у Хопову

означен извор; то су поучни примери из историје, извађени из Баронијева поменутог дела и груписани по сродности теме, на пр.: Вљ Оеатронћ образљ началника; Ико похотђ блуднан погубнал Ове примере провејава сасвим јасно богословски интерес. Ја не бих рекао да их је Спиридон сам прибирао, него их је већ готове исписао из какве руске књиге, која је, опет, требала да буде збирка згодних примера за схоластичке проповеднике.

И у белетристици овога Зборника има и старинскога пи модернога. Поред дидактичних причица као што су: „Притча како древеса себћ царн избрати идоша“, о брату који тражи биља за лечење грехова,“о) „Книга Дицеарх о древностехљ греческихђ. д прфији сена предљ судамљ со отцемљ“, има ту пуно ствари које су за оно време биле у пас новине; то су песме или „вирши“ у пољском тринаестерцу. Има ту школских песама, даље, црквених песама у стиховима на Божић, Ускрс и некоје светитеље, које су, без сумње, рускога порекла. Али има ту и плодова српске Музе која почиње да проговара и сриче у тринаестерцу: два Привфтстега Славонском епископу Софронију и неколико одломака из трагедије Емануила Козачинског о цару Урошу. Међу њима

је Нантх Славоши у којој је песма из трагедије Ко-

зачинскога „Преславна Сербје““") окренута на „Преславнан Славонје“, а место митрополита Вићентија се слави пакрачки владика Софроније И ове песме и сви остали податци нас упућују да је Спиридонов Оборпикж постао негде под окриљем овога епископа.

блше, или је руску народну реч окретао на црквено-словенски, на пример, денегљ — пенезећ, многа — мнозји. Руског оритинала сад нема у Хопову.

#5) Ову причицу сам ја из другог извора штампао У Атећу-у Тар вјау. РЕПОЈ. ХХП стр. 618 под натписом „Ер за беја ет Нећез тотаПзећев Весерћ“

49) Види Тих. Остојић Српска књижевност и т.д. стр. 16/41. | Е