Dositej Obradović u Hopovu

-

(55) с: 7

Глава ХИ Образовање Доситејево у Хопову

у Осеку п Пакрацу, по свој прилици 1449 и 1750 године.

У Зборнику има, даље, 36 Езопових басана а испред њих „Житје по природћ остроумнога Есопа“. Ово житије је доста тачан, само на крају нешто скраћен, превод оне Есопове бијографије која се приписује Максиму Плануду“); и басне и „прилог“ (етцилмоу) уза сваку басну превод су с грчкога оригинала. И Есопова бпјографија и басне су прво преведене на руски, као што се то види и сад на језику; а сасвим јасно се види руски извор у бијографији на оном месту где Есоп тумачи своме господару Ксанту слова на гробници. Ту се вели: „А Есоп отшедђ кљ нђкоен гробниц, увидђ ова писмена греческан : «. 0. 8. 0. =. У. у. преводнђ же да будутђ росстекфн литери са: (Ф, 6. д. о. с. 3.“ Преписујући руски превод Спиридон је много посрбљивао н у бијографији и у баснама. То је мешавина језика српског и руско-словенског, онака каку видесмо у преводима Василија Недељковића беседа Симеона Подоцкога. Од тога језика није далеко ни Доситеј на неким местима у својим списима.

Да је Спиридон по својем интересу калуђер новијега кова, види се по томе, што њега интересује и световна наука. У Зборнику има две географије, једна кратка и једна опшпрнија. Првој је наслов: „О трехђ (!) частехљ свђта пменуемнхљ Азја, Африка, Еуропа и Америка вђ кратцђ извбшценје.“ Опширнија хвата 52 стране а наслов јој је: „Географта, кратког описанје о крузђ земномљ“; ово је нека врета поли-

50) Превод ове Есопове бијографије продро је у црквенословенску књижевност, у скраћеном облику, већ у старије време (Види о том Атећу и зјау. РЕН. УП. стр. 88—98). Бијогра-

Фија у Спиридонову Зборнику се слаже, овим краја, са „А!офлоо коб шлофотоб (Мос Мокро т0 Плоуоббу соууолфис у млетачком издању Есопових Басана од год. 1808 (Асаолоо тоб Фроусе Беоб ов 1ибла0).