Dositej Obradović u Hopovu

| | |

ГЛАВА МЏ

Манастир и тонаштво у сећању с књижевни делита

Доситеј се радо сећа Хопова — Доситејево монаштво — Важновт хоповеких утисаки за критику монаштва — Монави у првим књижевним радовима — Метод критике у автобијографији — Становиште Довитејево у критици — Извор зла — Провјачење — Капетан и Светогорац — Шта држи калуђеретво — Секуларизовање манастира — Доситејев опортувизам — Рацијоналко схватање хришћанетва — Приказивзње Хопова према архивекој грађи Добро памћење, тачност — Некоје омашке — Важност борављења_ у Хопову за Доситеја,

Доситеј је уутекао“ из Хопова (тако баш сам наже за овај свој чин у Љаснама Т, 121). Изгубио је вољу да живи без сврхе п задатка. Заволео је науку, те свом срцу није могао одолети, него је тумарио у свет, да тражи школу, академију, библијотеку, науку. Али се он свагда радо сећао Хопова у којем је провео најлепше доба сањалачке младости.

„Жеља к ученију била је начални узрок, да сам ја сву вољу изгубио, у оном сремском рају, то јест у Фрушкој Гори у Опову дуже остати“ (Кпвот

7). „Ја благодарим творцу мојему што ме је упутио к науди полезни језика, и учинио ме наћи слатку забаву с књигама; а иначе у оном земпом рају 10-

добном месту, у прекрасном Опову, којега всегда <

услажденијем срца спомињем, не би несрећнијега ч0века бало“ (Басне П, 72).