Dositej Obradović u Hopovu

Прилози Ил

дјела монастирска добро опраља, како и прошле јесени. Дуг од архимандрита Теодор сам изискује, а прочаја братија виде да не има откуд дати, понеже еве је добро дао у монастир, тако они архимандриту еви праштају 500 .

„Јеромонаг: Николај. Теодор весма непокорен, не пита ништа, а сам от себе мало што зна, веће све псује архимандрита и братију; и слуге от њега не могу да служе. дато монастирека дјела пропадају. Теодор кад куда ходи, нити кога пита, нити коме каже. Антоније доста добро ревнује монастиру, али није доста вешт за свашто. Ако не би помежду архимандрита и Теодора био мир у скорому времену, тако монаетир доста злочесто пропада.

Јеромонах Мојсеј. Доста су жестока обадва. Теодор се не покорава архимандриту, ходи куда је њему воља, а нигда, и не пита архимандрита. Све да му је с господом и официри бити. У цркву слабо иде, чреду не држи, мало који дан није пијан. Теофана архимандрит призива и Антонија и проче млађе. Кад их на какову службу пошље, Теодор њих псује: Шта се ви намећете на моју службу!“ Проча су братија еви у љубови. Само Теодор једин што разгрђује помежду братиј, а архимандрит после ареста свега се уклоња, а мало је кад и здрав, све је болестан.

„Јеромонаг Софрониј. Што имаду помежду собом гордињу Теодор и архимандрит, доста су љута обадва, али еодор архимандриту веома непокоран. Доста пута братија су га саветовала да се покори архимандриту и да пита за свако дјело. [Иначе Сорониј исказује, у главном, као и други].

„Јеромонаг Јоаникије. Помежду архимандритом и Теодором велико зло јест и несогласије. |Исказ Јоаникијев у делини је наведен напред на стр. 65. Још је на крају додао : 'Реодор у цркву врло слабо иде а чреду и не држи, веће све да му је да ходи којекуда, а за манастир слабо и мари.

Јеромонат Никифор. Теодор на сву братију виче, да му они отимају намесничаство. Да није прошле јесени било Антонија у Иригу да прима десетак тако и Јоанићија кључара овде у монастиру да сабере шљиве и винограде, по архимандриту и Теодору, каква је између њих распра била, како хоће архимандрит, онако неће Теодор, а како хоће Теодор, онако неће архимандрит, остала братија, гледајући њих, сви су били сметени; да не било оне двојице. све би добро монастиру пропало, веће они преонуше. А сад јесен њима догрдило, што их сваки дан Теодор пеује, говори им, да су шпијуни дахаријини.

Монаг Симеон. Узрок јест овој смутњи у манастиру архимандрит и Теодор зашто се они два носе. Теодор се

Књиге Матице Српске 19 и 20, 27