Dositej Obradović u Hopovu

~ =

Глава П Борба за осопштину 48

За то време није митрополит заборављао на своје Фрушкогорце. После бербе обилазио је мапастире циркулар архимандрита раковачког Никанора у којем подсећа братију, да не забораве послати уобичајени поклон у резидевцију архиепископо-митрополитску карловачку у виду „лепа вина, шиљера, бермета и ра-

кије“, и опомиње их,да загрну винограде.“ Стари је

обичај био да се калуђери с јесени сете своје. поглавице и да му пошљу „милостињу.“ (Без милостиње није могао ни митрополит!). Али су ове јесени озлојеђени калуђери као мало заборавили оставити што „на страну Ихљ Веесокопреосваценства.“ Стога их архимандрит Никанор опомиње, да пошљу дар у двор и да тако „тое бреме са себе скину.“ ') (0 берби је била прва прилика да се покаже успех беочинске наредбе о општежитију. У већини манастира као да беше успеха, јер већина калуђера предадоше, бар засад, у општину све онако како је комисија после збора у Беочину пописала. Али низу сви предали. У опозицији нарочито предњаче Раковчани и Хоповци. Монах Дамјан Рајин из Раковца беше обрао вивоград а вино је дао свом сину, бакалину у Земуну. Јеромонах Стефан Николић није предао ништа у општину, него је за се радио виноград и башту, п држао и даље коња и кошнице. Монах Кирил је имао виноград у Беочину, ша је у потаји брао и продавао, а о том у Раковцу нико није ништа знао. Монах Севастијан Теодоровић је хтео један виноград да прода. Кад је упитао за то архимавдрита, одговорио му је овај: „Продај, те се одени, а ја ти не имам шта дати.“ Многи су своје винограде дали на поле. Намесник им је на то рекао: „Подајте на поле, архимандрит радити не може“ (т. ј. нема средстава да га из општине уради). "Архимандрит Никанор је дао пример свима. Два вола је продао, а остала говеда претерао у Бачку и

5 Хоп. Циркулар. Прот. циркулар од 26 окт. 1758