Dositej Obradović u Hopovu

1

52 | Доситеј Обрадовић у Хопову

1 авг. прошле године. А који су заборавили на своје

обете дане Богу, који имају „чрево неситое“, те

грамзе за осопштином. нека знају, да је у Илоку и и Варадину такође општежитије а не осопштина. Са-

ветује им, да се већ једном прену. да се отргну од.

„приетрастних и разврашчених похотеј“ и да се покоре Богу.

Али се сад није могло остати само на саветима

и писмену решењу. Требало је и учинити нешто чиме

би се прибавила несумњива важност беочинској наредби. То је врло добро знао тако искусан администратор. као што беше митрополит Ненадовић.

Он се вратио 80 априла у Даљ, и ту је коловође иришкога збора, три архимандрита, који су, јамачно, по обичају дошли да га дочекају, — „арестовао“ и сутрадан их спровео у Карловце.) Али

то није све. У току маја опет је архимандрит Вићентије обишао манастире, спровео истрагу“) и начинио

нов ред, а још тога лета ће цела ствар доћи пред Синод. Митрополит је, дакле, учинио све што је мо-

тао, да питање о осопштини коначно скине с днев—

нога реда.

Коловође отпора су, дакле, лежале у Карловцима.

с оне стране браве. Сад је пошао архимандрит шишатовачки од манастира до манастира. Глас о том, дабогме, брзо се разлетео по Фрушкој Гори. Наста-

ло је још последње узбуђење, још последњи трзај,

па ће онда пела ствар лећи.

Врднички ђакон Григорије Вукановић (који је

после четири године побегао из манастира у Темиш-

за) Протоколон, „Срп. Сион“ 1904 стр. 400. — Хоп. Сабор. Шрот. под г. 1466 јан. 28 у тачци 1); под 8) се на истом месту овако тумачи арестовање : „Узрокљ бвшљ, что онљ (хаџиВахарија) предреченнеми монастерен настолтели покусилсе саборљ держати и у ономфђ сабору на разорене воведеннаго облцежитја совђтовати се и братпо бунити и подписивати.“

28) Тада је постао Истражни протокол, који је послужио

кло најважнији извор за ову главу.