Dositej Obradović u Hopovu

Глава П Борба за осопштину 54

Тако је енергични митрополит Павао најзад сершио отпор калуђера и увео у Фрушкогорске ма“

настире општежитије.7)

25) У потаји је у појединим случајевима било осопштине и после. У крушедолском саборском протоколу под 295. окт. 1758 г. читамо, како је арх. Вићентије учинио уредбу „коње, кола, слуге да монастир држи у опшчеству, и кад се који пошље на дјело ошпче, да му се да на чему ће ходити, а по себи да не дрвне ниједан држати“ — Год. 16 јен Хопову Јоаникије Јоановић збачен с игуманетва, што су га ухватили да има осошштину. „Игумена же бмвшаго Јоанкта, везци, ложе во особшини тротивз обшежителнаго правила содер-

жале, взати сутђ вљ монастврђ и за преступлене свос изљ мон. да не исходенљ будетђ никамо за единђ годљ“ (Хоп. Саборни Протокол под 20 јан. 1761 год). Исте године је у Крушедолу јеромонах Симеон од домаћег винограда својих.

· синоваца оцепио 30 врета под грожђем „и на своју страну

именовао и обрао и особито, кроме манастира, свезао кљук

у перњавор.“ Братија су протестовала против тога и у ре порту митрополиту дала ову оригиналну изјаву: „Одсад ако би се у напредак брат покусио, да би што најмање по себи имао или кроме ошичества којега брата називало што, тако објешчавамо се, да онакога нећемо тајити., но оћемо абије В. Ексел. јавити.“ Е 5