Dositej Obradović u Hopovu

Глава 1 Раздор у Хопову 6

службу Ја сам наређен да управљам дјелом монастирским, а не Захарија“. На оне који би слушали наредбе архимандритове викао је, да му отимају „памесничество“.

„Архимандрит после ареста свега се уклоња, и мало је кад и здрав, све је болестан“, тако гласе неколики искази. Али старо непријатељство, па опда упорност намесникова раздраживали су и њега на реакцију, тим пре, што се он, као старешина, осећао у праву да заповеда и влада.

«7

Уз то је Теодор имао и много других мана, ко-

јима је мало по мало одбио од себе скоро сву братију.

Шре свега намесничке дужности, особито у економији, веома је овлаш извршивао. Кад је дошла берба, намесвик се није побринуо, како ће се виногради обрати и десетак, најглавнији приход манастирски, покупити. Да није Антоније у Иригу десетак сабрао, у судове оправио и вино источио, и да није у манастиру шљиве испекао, манастир би имао голему штету. Автонију су помагали Јоаникије и Теофан. У опће је „асуђаст“ Антоније вољно извршивао сваку наредбу архимандрштову. У њега и у Теофана се архимандрит највише уздао, на њих се ослоњао, с њима се договарао. „Када камо полази, архимандрит напрво уђе у келију Теотанову, а у моју није ушао има четири године“, тужи се после Теодор.

После бербе, опет због небриге намесника 'Геодора, осташе виногради незагрнути, баште незаграђене п непосејане. Ако је архимандрит потражио помоћ у Антонију, Теодор је узео да се тим ради против њега. „Видим да архимандрит Антонија подмеће на моју службу, од високе власти мње нарежденују, и е њим чини што хоће“, тужи се Теодор.

Не брине се за службу манастирску, него оседла, коња и иде куд хоће, а не пита никог, то је била опћа тужба на Теодора. „Све да му је с господоми официри бити“, исказао је доцније, на истрази, један

ући