Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

25

— Пеџет (Расећ), што је признато и забележено у стручњачком часопису Д-ра Нотнагела (Пје УерејаНопзз бгипреп ипа ЕпстапКкипоеп дег Кпосћеп). Обрадовало је и уједно растужило нашега „Лазу, када му на то обрати пажњу Д-р Демостен Николајевић. Растужило, што му прилике наше не дадоше да продужи свој стручни рад, за који је имао такође јаке воље и дара, да је и на том пољу могао створити крупне добитке за науку и славу свога имена и свога народа. Ну његов таленат и оштра памет нису могле а да се не покажу на сваком његовом послу, које му је задао живот и прилике у српском народу и српској држави, и то у користоносном облику по општу ствар.

За Лазу беше Цирих и по томе значајан, што је онде нашао своју будућу супругу. Госпођа Ленка, рођена Зако, после несрећног свога првога брака у Бечу, беше дошла у Цирих са намером да се ода васпитној струци, где се упознала са Лазом и за њега везала своју судбину, Она је и на последњем његовом часу у Врњцима била уз њега и заклопила му уморне очи.

Кобан глас социјалистичке „Страже“ пратио је Лазу и "у Београд, по добијеној докторској дипломи, те је скоро годину дана провео без зараде. При национализацији посаветова га искусни државник Ристић да у презимену, због цинцарског звука, учини малу измену, на пр. Пачић; али Лаза захвално одби тај предлог, изјавивши да то име неће сметати ни њему овде, као што није сметало ни његовим претцима „преко“, да се покажу добри и заслужни Срби.

Лазини претци су пребегли, као многи Цинцари и Грци, са Србима у великој сеоби под патријархом Чарнојевићем, из Блаца у Македонији и населили се у поморишкој граници, од куда се један прамдед, због прогањања православља под Маријом Терезијом, са многим незадовољним Србима из околине Арада, преселио у Русију. Један је отишао северније од Арада у Маџарску, а Лазин директни предак повукао се са шајкашима (понтоњерима) из Поморишја у Чуруг. Отуда се "појављује име Пачу у Кечкемету, Пешти, Суботици.. И ком-