Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

65

учио или се бавио, са просвећеном радозналошћу за све паметно и напредно, излишно је и речи трошити. Сведено све уједно: Пачуов красан таленат није искоришћен до краја. Он беше дошао у Србију као готов човек, који је одмах захватио у послове на општем добру и посвршавао на том пољу велика дела. Али је он могао више дати него што је дао, да се водило рачуна о његовом таленту.

И сам крај Лазе Пачуа изглела, мени лајику, као неки виши природно-научни проблем, нешто такође необачно, као што је он уопште био необичан. Да би се сачувао од тубер-

" кулозе, он је. као што смо видели, уносио што више јаке хране у себе, гимнастисао, пазио на чистоћу ваздуха, проводио седмицама, па најпосле и месецима у здравим пределима и бањама. |

— Сачувао белу џигерицу (плућа) а црну запустио.

Тако ми рече један угледан овдашњи лекар, када поведосмо разговор о Лазиној смрти. За мене беше то ново, да је дефектна црна џигерица предуслов за смртну болест: рак А и Лаза је подлегао тој кобној болести, која је придошла уз компликацију других.

Изгледа да је Пачу, у својој првобитно стеченој уверености у своју методу за предохрану од туберкулозе, пренебрегао праћење медицине новијега доба. Државни ПОСЛОВИ, који га беху последње две деценије сколили, не дадоше му да обрати довољно пажње насталој борби сувремених медицинских целебритета против алкохола и прекомерне употребе меса. Или је зар и њему, ученом и практичном медицинару била тешка борба против навике — друге природе. Тек на пет— шест година пред своју смрт напустио је сасвим употребу алкохола и ограничио храну месом. На жалост доцкан.

а Последњи часови _._. _-.

Као ' што се из отштампаног Пашићевог писманвилњ

Лази је дат један нарочити лежар на службу. То је био Д-р 5