Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

(6

опростим са нашим непрежаљеним другом, ја ћу, како могнем своју дужност да испуним. Позванима остаје њихова дужност да другим путем и начином допуне и исправе оно, што будем ја данас казао. |

Пачу је имао много и много људи који су знали и осетили његов рад. Кад је ваљда први пут ступио на поље јавног рада, ја сам као дечак био стотину километара далеко од њега, у једном малом месту, притиснутом, и војнички и политички и духовно, стегом хабзбуршком, па ипак сам и тамо осетио утицај „Страже“, његове и његових другова, која нам је долазила у онај забачени крај и учила нас љубави, улевала веру и показивала путеве којим треба да идемо. После тога времена ја сам био срећан да- сам се могао и ближе познати са Пачуом, да видим његов рад како у општини београдској, тако у влади и Народној Скупштини, да га гледам и као администратора и као политичара и као финансијера и као родољуба.

Он је био редак по својој стручној спреми, редак по темељитости те спреме. Био је редак и по методи којом је умео научити и проучити предмете за које се у школи није спремао. Он је један од ретких примера шта све може учинити човек самоук и без потребног стручног школовања на томе пољу, кад има довољно јаку свест да позна шта му још треба, снажну вољу и онаку памет, или бар приближно онакву какву је имао Пачу; јер је он био обилато обдарен многом врлином која се тражи од државника онаквога кова какав је био Пачу. Али није он био само спреман у својој струци; он је имао лепо и пространо књижевно образовање, као мало који други наш савременик. То беше плод његове сбилне и трајне лектире. Само пажљиво прегледање његове библиотеке могло би показати колико је та лектира била широка и одабрана. Само онај који га је гледао у позоришту са каквим је осећањем и пажњом пратио најлепша места у комадима класичних писаца светскога репертоара, тај може разумети, од куда он у својим говорима и списима има стил, којим онако