Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

Увод — Први корак у јавности

Године 1915. октобра 12. по старом календару, у Врњдима, преминуо је Др. Лаза Пачу у својој 62. години. Један од великих људи великога доба, које нам је донело данашње национално ослобођење и уједињење и државно повећање, на основу којега постајемо знаменитији фактор међу државама и народима него што смо игда били.

Врхунац свога земног деловања, које га је управо обесмртило, постигао је покојни Лаза као министар финансија. Што нико није могао, он је постигао: излечио је Србију од вечитога дефицита — неки његови претходници предвиђали су) чак и државно банкротство —; а затим је финансијски спремио за рат и управљао је њеним финансијама и за време рата, докле га шестонедељна болест, а за тим и сама смрт не отрже од те, њему свете дужности, према земљи и народу. Ну о томе су други позванији да пишу, а мој је смер, дау неколико потеза нацртам почетак Лазиног јавног рада, који сам могао да пратим из непосредне близине; а то је његов рад на социјалистичком месечнику „Стражи“, која је изилазила у Новом Саду 1878/79. године. '

Пре овога је Пачу још као новосадски гимназиста издао књижицу под насловом: „Има ли животиња душе“ (по Кувису, Агасицу и другим природњацима), која је разграбљена од тадашње омладине, будући јој пре тога Светозар Марковић беше осладио учење природних наука. Некако за Светозареве емиграције у Новом Саду свршавао је Лаза гимназију, и као бољи и мисленији ђак, пристао је уз његове напредније погледе и под утицајем његовим прекинуо је и са традицијом аустријских Срба ђака: да походе бечки универзитет, и оде у Цирих, где се уписа на медицински факултет.