Društvo Svetog Save. 1

Реч, коју је говорио 2. Свет. Николајевић, на шрвом скупу „друштва св. Саве“.

Господо !

Јесте ли који пут у мислима узлетали изнад висина наших највиших планина, и покушавали, да погледом обухватите целу своју отаџбину % Од кршних Велебитских гора, које, тамо на западу, Кло остарели џинови својом седом главом додирују облаке а своје ноте купају у азурним ва лима Адрије, до валовите Отруме, и мутна Искра, које, тамо на истоку, мрки Витош прикупља као своју деду, па их после шаље да носе поздраве Северу и Југу; а оне, тужне што се растављају, дуго жуборе у теснадима и врлетима, док их питомина српскот Подунавља и Приморја не измами да веселије похитају : једна, — тихом, плавом Дунаву; а друга, — бурноме мору јегејскоме. Од Бабунске планине и равни Солунске, где се праотац српски на овом полуострву, прво, настанио, и са трулог класичког олтара пренео жишку на своје огњиште, до иза Тисе и Фрушке горе, куда су потомци његови похитали, после више од хиљаду година бурног живота и борбе, да сачувају те да им азијски варварин не угаси трудом распирени пламен на њиховом народском олтару.