Društvo Svetoga Save. 2

15

креном родољубу на утеху и уверење, да мисао српеког јединства збиља живи у свој својој снази уз пркос свим неприликама, у којима се српско племе налази.

(0 каквим је одушевлењем дочекано оснивање „Друштва св. Саве,“ с онаким се и уписивало у њега. Управа је из почетка своју наду растезала до хиљаду чланова утемељача. На срећу, она се преваришла, јер већ за ових пет месеца „Друштво св. Саве“ броји преко хиљаду и тра ста само утемељача.

Које се још српско друштво могло похвалити, да је постигло више, него што се надало '

дар није ту доказ, да је „Друштво св. Оаве“ погодило једну општу народну потребу и да је оно никло из увиђања васколиког Српетва, да пред опасностима, какве му грозе, не остаје ништа друго, него да се родољуби удруже, те да чувају своју народност и народне политичке и културне тековине. Један пријатељ наш, а вредан раденик на послу овог друштва, писао је недавно у једном листу, да је „Друштво св. Саве“ постало и само народна мисао, која вуче и заноси свакога. Тако је у ствари, а ја ћу додати: на срећу Орпетва. Ипак, за историју постанка овог друштва потребно ће бити да се зна, да је поред општег одушевлења, с каквим је прихваћено Њогово оснивање, било и малих, ситних незгода, које су га у самоме своме почетку сретале. Тако не можемо прећутати а да не кажемо, да партаска раздраженост у нашој земљи није могла остати, а да се, у неколико, не дотакне штетно овога друштва. Та раздраженост, на срећу, није