Društvo Svetoga Save. 2

19

ухватила образоване и озбиљне родољубе из наших политичких партија, о чему се може свако уверити из списка чланова, који ће бити печатан, али је занела по где којег страснијег члана из све три партије. За такве људе „Друштво ев. Саве“ није могло, поред све узвишености његове задаће и јасности његових статута, постати довољно свето место, на коме се могу састати, и на коме треба да се састану људи различних погледа у питањима политике. Нетрпљивост се партајска показала на два три места у Србији приликом свлапања месних пододбора, и учинила, те нам се на тим местима, који члан мање уписао.

Ја држим, кад 6и такви људи збиља сматрали отаџбину као своју заједничку кућу, кад би у истини били родољуби, да неби тако нетолерантни били. Дали ти људи, ако су, рецимо, трговци или крчмари, стоје на прагу својих продавница и крчама, и питају своје купце, пре него што ће их унутра пустити, које су партије, или каква политичка начела исповедају '

Не верујем да тако ико ради, јер свако зна, да таким начином не би далеко отишао; да би му „радња пропала, кућа отишла на пазар, а деца у прошњу. Па Бад брига о кући и породици уталожава нетрпљивост партијску, колико се пре још треба сложити, измирити у штићењу интереса народских и у чувању опште, заједничке куће, отаџбине2 Зар се, кад је отаџбина у невољи, кад је српска народна мисао опседнута, кад силне опасности грове оном, што нам је свима најсветије, — зар се смемо бавити питањем, ко је капве

рт