Društvo Svetoga Save. 2

29

просвете или не може, као што ми се чини да мисли ваљевски пододбор, у то се на овоме месту упуштати не можемо. Пред управом стоје статути друштвени, п у њима јасно исказана вера, да се књигом може радити на том, и да треба, ењигом и списима радити. И управа се управљала, по статутима. Што се тиче назива „Браство“, главни је одбор мислио, да има толико права, да може друштвеном зборнику име дати. Ви сте у власти да то име промените, ако вам се не допада.

Најпосле, пшштање, да ли треба књижевне радове награђивати или не треба, по мишљењу главног одбора, није ништа друго до питање, да ли треба да „Друштво св. Саве“ издаје какву књигу или не треба; или бар, да ли треба да издаје какву ваљану књигу 7 Данас, кад, на срећу, сваки иоле познати књижевник може добити награду ва свој рад, куд год се окрене, било да се обрати одбору Чупићевом или Коларчевом, „Летопису“ или „Просветни. Гласнику“ или „Отаџбини“ ит.д., могао би књижевни одбор „Друштва св. Саве“ дуго чекати да му дође какав рад за „Браство“, осим ако би узео на себе повив, да спасава од заборава скриптуре, које уредништва осталих журнала или алманака отуре од себе. Таквим књижевним радом не би друштво учинило никакве користи народу српском. У осталом, била би велика. неправда и тражити од српских писада, који су махом сиромашни људи, да поред тога, што ће бити чланови друштва, и раде без награде. То би значило тражити од њих више него од иког другог; то би значило у име патриотизма