Društvo Svetoga Save. 6

МИ ос

10 | и под кишом инсамних напада на преседника и управу друштвену, од којих се они нису могли ни хтели бранити. ни

„Мора да влада има право; мора да збиља има несавесности у пословању тих људи што су у управи друштвеној. Та зар би се нашао. један Србин, један српски министар, једна. српека влада, да тако лепу, тако свету, тако родољубиву установу затвори без разлогаг Та то би био злочин, то би било издајство. Друкчије не може бити. Мора да је управа крива, да је њен председник збиља несавестан“....

Тако се отишло писати и говорити. Код таког говора п писања морали су они бити веома велики родољуби и самостални људи, који умеју судити самостално, који су и после тога назшли за нужно и добро да било својим прилозима, било својим легатима притичу у помоћ Друштву Овет. Саве; а чланови управе друштвене, признаће им ве, да су људи не само великог родољубља него и великог јунаштва кад су и после свега тога могли остати да издрже на свом послу до сазива ове друштвене. скулштине ! |

После овог говора, који ће осећаје вашег родољубља вређати, ја нећу пропустити а да вам не саопштим п једну вест, која ће вас,