Društvo Svetoga Save. 6

ДИЈЕ у лоброј намери т истреној жељи да. своме с: роду пољовнет.

Али ево, преда мном као председником „Друштва (в. Саве стоји дужност које се, у интересу самог друштва, одрећи не смем, да одбијем једну клевету, једну гнусну лаж, какву су само подле кукавице и до крајности покварени људи могли на жалост популарном начинити. Из једног разговора мог с уредником „Малих Новина“ извађена је једна реченица, па је, онако одвојена од оног што је пре њен после ње било у чланку, у ком је г. Тодоровић покушао да моје мисли и погледе о извесном питању изнесе, тумачена, мењата, допуњавата 4 по широком свету ношена, да се представим као човек за ког нема ни братства ни СОрпетва; за кога је све то „шупља Фразва“!...

Господо, да за мене Српство није шупља, реч, ја се позивам на дела своја нека она говоре за мене; позивам се на свој скромни књиткевни рад, позивам се на овај велелепни двор У ком стојите и слушате ме, позивам се на мој "марљиви деветогодишњи рад у овом друштву, ком сам служио безинтересно, одано, напуштајући своју Фамилију и послове од којих би она користи имала; позивам се на стотину. младића из Црне Горе, Босне, Македоније п дру-'