Državopisъ Srbіє sv. 1

— юз Іоштъ изъ првы година суштествованя наши ђумруна постои обичай, да се записне кньиге съ концемъ године министерству Финансів на чуванѣ шилю, а одъ времена како Главна Контрола постои, шилю се иьой на рачунскін преглёдъ. У осталомъ и ако є по државну управу одъ непосредне користи, да се сви пренети преко границе еспапи точно по колнчини опредѣле, по коима ће се затимъ Ьумручина одредитн моћн , то ѳ ипакъ іоштъ и одъ веће народно-економне користи, да се вѣрии годишньи изводи сачиняваю, изъ коій бы се найточніе увидити могло, кои су главніи сирови и израђени производи , кои се изъ землѣ извозе и у размену за кое други опетъ у землю долазе. Ово назначаванЬ по комадима, мѣри тежине идушине добива и свой савршеніи видъ, надъ се изложи роба наспоредъ съ цѣнама, кое у трговачкомъ свѣту на прелазнимъ точкама постое. Сви дакле добри изводи окрета трговине мораю 43ъ два сачинителя саставлѣиы бытн: прво изъ точно опредѣлене количине пренеты преко границе еспапа и друго изъ санѣстно назначене ньіове продавне вредности у истомъ тренутку. На жалость овай другій Факторъ чисто народноекономногъ значеня налази мало унаженя, осимъ Енглеске, у Европи кодъ практичны Финанціялаца докле се на определеиѣ оиога првогъ, поредъ усвоєие већъ ђумручке тариФе, найбрижльивіє мотри, а оно зато, да бы државни приходи обилни испали, Предпоставляюђи, да се сва преко границе пренашана роба вѣрно у ђумручке кньиге записуѳ, кое: є по правнгельствену привреду у свези съ точнимъ наплаћнванѣмъ прописне ђумручине одъ неоспорие користи, и на шта и Главна Контрола едннствено мотри, то се ипакъ исповѣдити мора , да мы до да’ насъ ни одъ єдне године достаточне изводе о цѣлокупномъ окрету' заграничне трговине, немамо. Изводи се додуше одъ год. 1843. почевши, на основу ђумручки записа, праве и они се у архиви министерства чуваю , но по доякошнѣмъ поступку гіолученн податци незадозоляваю никако критично испитуюћегъ народногъ економа, ни піто се саме количине товара тиче . а проценьиванѣ е тако самовольно узето, да бы неиосвећеный съ ньима служећн се обштесгву выше штѳте принео нежели користи; еръ доиета у сташо ніе ншита истима обяснити. Одъ год. 1843. до 1853. правили су у речи стоєће изводе нанііижи у министерству служећи писари , свакъ но своіой увиђавности , текъ у печемъ Форме свога предшественика придржаваюћи се, а одъ год. 1854. пакъ до данасъ праве саме ђумрукџіѳ наводе свака три мѣсеца и шилю ій министерству, и помоћу овы сачине годишнѣ прегледе чисто люди, кои су пре тога врло мало съ рачунима посла имали, и готово никада онакви, кои бы народное кономна знаня имаюћи подпуно и ньіову велику државну ползу оцѣннти у станю были. Надъ се речени изводи за кою трговачку годину сачине, кое редовно текъ после две године быва , онда се еданъ проценитель бѣоградскогъ ђумрука у помоћь узме , кои неке еспапе, кодъ кои се цѣне неколебаю, истина вѣрно, но уобште тако процѣни , да разлика између дѣйствителны и оны цѣна, коє онъ за основъ усвой, често и 50 % разлике има. На овай є начинъ, г. Министре, кодъ насъ крозъ двадесетъ година поступано, и то у последнѣ време вѣроватно съ више погрѣшака но у прво; и сада е крайнѣ доба да се помоћу разумніи наставленя и већи средства до болѣгъ дознаваня окрета отечествене трговине дође.